Sljedeći tekst je pruzet sa http://www.kontra-punkt.info/modules.php?op=modload&name=News&file=article&sid=55535&topic=7&newlang= događaji iz Novog Sada iz lične perpsektive jednog od Antifa aktiviste :
Krenuli smo oko 12h. Već na samom početku, pre polaska, na stanici su nas okruživali panduri, razgledajući transparente, tražeći dokaze da se uvere da mi nismo nacisti. Autobus kojim smo trebali doći do Novog Sada izgledao je bolje nego što je zaista bio. Taman kada smo se namestili unutra, vozač je izašao napolje da ga popravlja,a vesela ekipa ga sledila dobacujući - '''Ajmo, ljudi, izlazite da malo poguramo''. I prisutni panduri su pozvani da poguraju bus, čime nisu baš delovali oduševljeno. Već na izlasku iz grada prvo zaustavljanje - pandurske marice i provera. Na ulasku u Novi Sad opet isto, s tim što sada dobijamo pratnju do grada. Ne možemo se naći se ekipom iz Crne kuće na predviđenom mestu, pošto su panduri blokirali ceo grad. Izlazimo iz autobusa i čekamo. Pokraj nas staje tip na motoru i traži Tešu. Stoji i pilji u sve nas oko minutu pokušavajući da nam zapamti lica, zatim dodaje gas i manijačkom brzinom beži sa tog mesta. Ili je pandur ili nacista, prolazi mi kroz glavu. Drug mi govori da je taj Teša jedan od glavnih novosadskih nacoša. Još nismo stavili marame.
Panduri našu grupu od šezdesetak ljudi ponovo zaustavljaju na Trgu, nepoverljivo nas posmatrajući i uzimajući osnovne podatke od ljudi na čelu kolone. Prolaznici na ulici nas takođe nepoverljivo gledaju, a neki nas prate i snimaju. U gradu je klaustrofobično jer policija je na svakom koraku. Nastavljamo dalje do Crne kuće. CK13 ima odličan položaj u centru grada, i kao što joj samo ime kaže okrečena je u crnu boju. Odličan prostor za naše i ne samo naše uslove. Ulazimo u dvorište, gde se već skupio deo novosadske ekipe. Prostor za koncerte je sjajan, sa malom binom i klubskim kapacitetom sposobnim da primi bar 300 do 400 ljudi. Atmosfera se sada popravlja, kreće komunikacija i pozdravljanje sa poznanicima/ama iz drugih gradova. Iznosi se vegetarijanska klopa, baš u trenutku kada počinje da me brine glad.
Približava se vreme, već je pola četiri. Od organizatora dobijamo žute trake sa crvenim trouglom, koje vežemo na sebe. Žuto je u znak sećanja na trake koje su Jevreji morali nositi tokom II svetskog rata, a crveni trougao se odnosio na političke zatvorenike. Formiramo kolonu od oko 200 i više ljudi, stajući iza transparenta ''Protiv fašizma svim sredstvima!''. Prijatno sam iznenađen brojem ljudi koji su došli iz Beograda, skoro polovina našeg radikalnog bloka. No ima nas sa svih strana. Dobro je. Sada svi nosimo marame.
Polako se krećemo i izlazeći iz naše male ulice, nalećemo na kolonu koju predvodi Čanak. Stajemo. Oni nas zbunjeno gledaju, a on iskoračuje ispred nas i pometeno čitajući natpis na glavnom transparentu izgovora: ''Ovi su naši...'', i verovatno nesvesno nam daje znak da krenemo za njim. Čekamo da prođe njihova kolona i potom nastavljamo dalje. Zauzimamo položaj, okrenuti leđima glavnom skupu, a gledajući napred prema mestu gde su nacisti trebali da održe svoj miting, marš, ili kako su ga već nazvali. Novinari su kao pomahnitali, trče sa glavne bine, postavljaju kamere i snimaju nas, vade fotoaparate i slikaju. Među njima su i nacoši sa fotoaparatima. Marame su odlično odigrale svoju ulogu, niko se nije mogao prepoznati na fotografijama koje su objavili par dana kasnije na svom sajtu.
Nešto pre 17h polako krećemo prema mestu gde su nacoši trebali održati svoj skup. Tu stajemo da ih sačekamo. U jednom trenutku vidim lice Čedomira Jovanovića - što kod mene izaziva kolutanje očima i osmehivanje ispod marame. Neki od nas zadnji put su ga videli uživo u novembru 2006, kada su ga izbacivali sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, na koji je, zajedno sa svojim naoružanim obezbeđenjem, došao u jeku predizborne kampanje. Tada je delovao mnogo nervozan i pretio je, a kojekakve nevladine i studentske organizacije pod uticajem LDP-a su nas, dan kasnije, nazvale fašistima. Fašisti nismo. Ali ''Ko neće da se bori protiv kapitalizma, neka ćuti o fašizmu''. Sa njim je i Čanak. Neko im dobacuje: ''Šta je političari, sačekajte malo sa nama naciste!''. Čanak se okreće i odgovara: ''Ali, neće biti nacista...''. Ponovo glasovi iz našeg bloka: '' Neka idu... Idite! Idite dalje! Ne trebate nam.''.
Još malo stojimo, a potom krećemo, sada zajedno sa ostatkom kolone. Pokraj nekakvog parka, odvojenog ogradom od puta, stoji gomila pandura, žandarma, i tu čujemo povike o Srbiji, Vojvodini, Kosovu. Nastaje haos, jurimo napred, ka ogradi, ali tu su panduri. Ljudi oko mene viču - ''Pobićemo fašiste! Pobićemo fašiste!''. Njihovo dobacivanje se ne čuje. U toj gunguli teško je reći ko je prvi bacio kamen, ali nakon što se jedan od njih penje na ogradu i salutira, ka njemu instinktivno kreću novčići i upaljači. Bes je skoro fizički opipljiv. Prvo salutira nacistički, a potom se valjda seti koja im je zvanična priča, pa ispruženi dlan pretvara u tri prsta. Lete kamenice - sa njihove strane je park, pa im je lakše da se snađu. Sa ove naše strane je samo asfalt, tako da moramo da im vratimo ono sa čime su nas već gađali. Panduri stoje između dve vatre i ništa ne rade, čekaju valjda naređenje. Mene nijedan kamen ne pogađa, ali prijateljicu pogađa u glavu. Na sreću, ništa strašno. Neko baca dimnu bombu, čuju se glasovi ''Suzavac! Suzavac!'' i malo se povlačimo. Opet sa nastavlja kamenovanje. Panduri ulaze u njihov deo i počinju da ih hapse. No, i dečka pankera koji je stajao u koloni ispred mene takođe hapse. Povlačimo se prema keju. Kraj nas prolaze kola Hitne pomoći. Neko uzvikuje: ''Sigurno njih vode!'' i baca kamen ka kolima.
Sve se smiruje. Polako se skupljamo, od drugara/ica niko nije ozbiljnije povređen, ni uhapšen. Idemo nazad prvo do Crne kuće, a potom do našeg autobusa, praćeni pandurskim maricama. Prate nas do izlaza iz grada. Na izlazu iz grada autobus se opet kvari. Unutra se slažu utisci, od jedne saputnice čujem da su joj unutar našeg bloka rekli da spusti gay zastavu koju je nosila, jer neki od novosadskih navijača neće hteti stajati sa nama. To je glupost. To nije antifašizam. No biće još prilika za razvijanje slobodarskog duha. Danas nije bilo loše. Prvi ozbiljniji antifa skup i prvi ozbiljniji radikalno levi/anarhistički izlazak u javnost. Nacionalni stroj tu nije toliko bitan. Njihove političke analize o jevrejskoj/cionističkoj vladi u senci su na nivou dece iz osnovne škole. Jedina politička budućnost za takav profil ljudi jeste formiranje paravojnih formacija u kojima bi mogli da rade ono u čemu su najbolji - povređuju druge ljude - pod sponzorstvom pametnijih i moćnijih igrača. Na žalost, takvih igrača u Srbiji danas ima više nego nekoliko, a društveno/politička situacija pogoduje bujanju desničarskih i šovinističkih ideja. Dovoljno je samo pogledati mejnstrim političku scenu Srbije, kao i raspravu koja se u Skupštini odigrala povodom svega ovoga. Jedinu političku budućnost ljudi oko Nacionalnog stroja mogu da imaju dok sviraju ratne trube.
I ko je ono rekao Kosovo, ljubi li ga majka u čelo Koštunjavo?
Evo za kraj, odlicna analiza celog dogadjaja:
http://www.kontra-punkt.info/modules.php?op=modload&name=News&file=article&sid=55530&topic=7&newlang=
1 comment:
Post a Comment